Ljubav kao bezanje od zveri


Mi se možemo peti na drvo zato što želimo da ispitamo svoju snagu i spretnost i da bacimo pogled sa vrha drveta ali se možemo peti i zato što nas goni neka divlja životinja.



U prvom slučaju to je naš slobodan izbor, činimo to iz zadovoljstva, na kraju krajeva možemo slobodno da biramo da li ćemo se uopšte popeti ili ne. U drugom nas goni strah i moramo to da uradimo iz potrebe za sigurnošću. U takvoj prinudi mogućnost izbora je mala ili nikakva. Moramo se popeti na prvo drvo koje je na putu a čak ne mora ni da bude drvo već bilo šta što može poslužiti za zaštitu.


Razlika je dakle u motivu koji može biti:

Slobodan izbor

Strah

Zadovoljstvo

Traženje zaštite

Ispitivanje sopstvenih potencijala

Traženje sigurnosti


A n a l o g i j a s a lj u b a v lj u


Kada su naši motivi iz kolone sleva mi možemo odabrati i najbolje moguće drvo koje je najpogodnije za naš cilj. Ne žurimo i niko nas ne juri tako da možemo lagano da se pozabavimo time kakvo drveće volimo, koje je lakše za penjanje, sa kog se pruža najbolji pogled ili bilo šta drugo što nam je primamljivo u tom smislu. Ako moramo što pre da se zaštitimo onda je jedino bitno da objekat može poslužiti u tu svrhu. To ne mora uopšte ni biti drvo već neki usputni žbun, ograda, jarbol, kontejner.


Ako ja biram prvu osobu koja mi naiđe za partnera jer je moje osećanje sigurnosti ugroženo moj izbor izgledaće isto kao i izbor ovog čoveka koji beži od predatora. Moje akcije i osećanja biće prinudni i kompulzivni. To su inače karakteristike nagona determinisanih anksioznošću.


I z b o r p a r t n e r a i z p r i n u d e


Izbor partnera u trci za zaštitom lišava odnos onih karakteristika koje u ljubavnom osećanju treba da budu primarna (Zadovoljstvo, Nežnost, Lični razvoj i razvoj partnera, Briga za drugoga, za njegove osobenosti, želje, ograničenja. Nebriga o ličnosti drugoga je od posebne važnosti. Kako bi u ovom slučaju ona uopšte mogla da postoji? Ako se neko davi i hvata se za plivača nije mu ni na kraj pameti njegova voljnost i sposobnost da ga izvuče napolje, a kamoli njegove druge osobenosti.


Razlika između zrele i nezrele ljubavi leži u činjenici da je u zreloj ljubavi ljubavno osećanje primarno. U slučaju neurotične ljubavi primarno osećanje je potreba za sigurnošću, a iluzija ljubavi je samo uzgredna. Osoba će beznadežno tražiti bilo kakvu ljubav u interesu sigurnosti. U tom smislu može da posluži i panj (naravno metaforično).


Da to nije osećanje iskrene ljubavi možete videti u pobuni koja nastaje čim neka želja ili funkcija nije ispunjena. Postojanost osećanja nedostaje a to je ono čemu uvek možemo da se vratimo kao jednom od najbitnijih faktora za našu ideju o pravoj ljubavi. I sam From koji se prvi bavio ljubavlju kao umećem i sposobnošću a ne kao nečemu što nam je prirodno dato je rekao:


Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim.

Š t a j e p o t r e b n o z a z r e l u lj u b a v ?


Zrela ljubav je moguća samo za zreo karakter, jer se on, kao takav, ne plaši dati sebe. :


a) B r i g a - Ljubav traži da nesebično i aktivno podstaknemo razvoj i rast osobe koju volimo.

b) O d g o v o r n o s t - U ljubavi imamo dovoljno energije da odgovorimo na potrebe osobe koju volimo, da ih sami otkrivamo, osluškujemo ili slušamo njihove sugestije.

c) P o š t o v a nj e - Znamo ko je zaista objekat naše ljubavi, dobro znajući sve mane voljene osobe, ne pridajući joj osobine koje bismo zeleli da ima a koje je zapravo ne karakterišu.

d) P o z n a v a nj e - Omogućava da zanemarimo svoju emotivnu reakciju i voljenu osobu vidimo kao što se ona vidi, da prodiremo u dubinu njene ličnosti. Tako joj najbolje možemo pomoći kad joj pomoć bude potrebna. Na ovaj način pokušavamo otkriti tajnu ljudske prirode, jer ako se odreknemo kognitivnog puta i nasilja rastavljanja jedinke, što je samo uništava, ostaje nam samo put ljubavi. To sjedinjenje daje nam osećaj da smo postali jedno sa voljenom osobom, da smo upoznali.


I z b o r p a r t n e r a i z s l o b o d e



K a k o s e t o u č i ?

Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili pothvata koji, kao ljubav, započinju s tako velikim nadama i očekivanjima, a koji se ipak tako redovno izjalovljuju.

Naučiti da se bira i voli iz slobode nije lak posao, i ne može da se savlada čitanjem knjige ili bloga. Da ne postoje prepreke koje nas blokiraju u tom poduhvatu mi bismo to već odavno uradili. Ali ako se uklone prepreke pojedinac će sam najbolje znati šta i kako da radi u svom najboljem interesu. Još je Karen Hornaj razvila koncept o ljudskom biću koje ima ugrađenu sposobnost ka samoostvarivanju.


Ako se uklone prepreke kaže ona: "Pojedinac će se razviti u zrelu, potpuno ostvarenu odraslu osobu , baš kao što se žir razvije u hrast ". Zato, kao i u svakom blogu, dajem uvek novu ali kad se uzme zajedno sve obuhvatniju definiciju psihoterapije:


Zadatak psihoterapije je zajednički rad na otklanjanju prepreka koje onemogućavaju osobu da razvije svoje pune potencijale za autentičan život (da zrelo voli, radi i živi). Sve dalje od toga osoba će moći sama.



Literatura:

Hornaj K. (2004). Neurotična ličnost našeg doba. Beograd. Čigoja.

Jalom I. (2014). Čari psihoterapije. Novi Sad. Psihopolis.

From E. (2015). Umeće ljubavi. Beograd- Podgorica. Nova knjiga.

Jovanović N. (2013).Sposobnost za ljubav i rad. Beograd. Beoknjiga.


Ilustracija sa naslovne strane:

Kailey Whitman (Ilustratorka se kroz umetnost bavi sopstvenim problemima sa anksioznošću)


Ostale ilustracije i animacije:

Autorski rad



83 views0 comments

Recent Posts

See All